Lekovito bilje

 

Majcina dusica

U nekim krajevima nazivaju je i dušica, materina dušica, divlji bosiljak, poponac, poljski timijan, timijan, vrtni timijan, vrisak.
Majcina dušica ili timijan je biljka koja leci sve ženske bolesti. Ona podstice izlucivanje mokrace i menstruacije, ubrzava spontani pobacaj i normalan porođaj. Pomaže kod grceva u želucu i materici i kod menstrualnih bolova. Majcina dušica je jak antiseptik koji deluje na unutrašnje organe, organe za disanje i urogenitalne organe. Biljka daje snagu koja stimuliše psihicke i fizicke funkcije, a deluje kod oboljenja kao što su:
- razne neuroze (kupke od majcine dušice jacaju živce i mišice).
- protiv alkoholizma i depresije - za njih je majcina dušica pravi lijek. Posebno se preporucuje u lecenju alkoholizma jer posle uzimanja caja dolazi do nelagode u stomaku, mucnine, povracanja, a osoba koja pije gubi volju za daljnjim uživanjem alkohola.
- slabost i seksualne smetnje jer pojacava seksualne funkcije.
- plucna oboljenja - astma, bronhitis, emfizem, tuberkuloza. Uzima se caj ili sirup od majcine dušice jer rastvara sluz koji olakšava iskašljavanje, kao antiseptik koji umiruje jak kašalj i sprecava širenje infekcije.
- ženske bolesti - potstice i regulise menstruaciju, ima antisepticko dejstvo protiv infekcije materice, blagotvorno deluje kod lečenja svih ženskih bolesti.
- Majcinu dušicu preporucuju za lecenje migrene, bolesti besike, bubrega, želuca, malokrvnosti, kod prekomernog stvaranja žuci, angine, reume, difterije, padavice, nesanice, nesvestice.
Ulje od timijana (majcine dusice) upotrebljava se kod paralize, moždanog udara, multiple skleroze, atrofije mišica, reume i uganuca.
Etericno ulje majcine dušice sadrži najviše cimola koji je u velikim dozama otrovan. Koristi se kod nadutosti i smetnji kod varenja i za popravljanje cirkulacije.
Majcina dušica prirodni je afrodizijak, antiseptik, antioksidant, antispazmatik, antiretik, adstrigent, antitusik, antihelmetik, digestiv, diuretik, dijaforetik, deodorant, emenagog, ekspektorant, karminativ, mikotik, sedativ, tonik.
Koristi se i kao zacin a poznata je kao biljka sa magicnom snagom.
Egipcani su majcinu dusicu koristili za pranje mrtvaca i balzamovanje

 

Beli Slez

Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije slezova (Malvaceae).

Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog, Crnog i istočnih obala Sredozemskog mora. Odatle se raširio čak u Australiju i Ameriku. U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini. U Srbiji ga najviše ima po rečnim ostrvima i ritovima pored Tise, Dunava, Save i drugih reka.

Opis biljke

Beli slez je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, a visok je 1-2 m. Cela biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, tako da su listovi srebrnobeličasti i meki poput kadife. Voli laku, duboku, vlažnu zemlju, a najviše rečni nanos, koji je povremeno poplavljen. Stablo je uspravno, jednostavno ili razgranato i pri dnu odrvenjeno. Listovi su spiralno poređani, a iz njihovih pazuha pri vrhu stabljike i ogranaka izbijaju cvasti belo-ružičastih, 1-2 cm velikih cvetova. Cveta preko celog leta.

Upotreba belog sleza

Srpska farmakologija propisuje upotrebu korena i lista belog sleza. Narod upotrebljava i cvet (Flos Althaeae). Koren iskopan prve godine je najbolji, jer sadrži najviše sluzi. Starenjem postaje, sve deblji, ali i sve tvrđi, vlaknastiji, drvenastiji i lošiji. Pošto se koren izvadi i odseče deblje korenje, glava se razreže na onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka, vrati u zemlju i zatrpa da bi naredne godine dala novo korenje. Seckanje korena vrši se posle sušenja. Često se dešava da nestručni biljari suše koren na suviše visokoj temperaturi, zbog čega koren potamni, a sluz i skrob se razlože, ili suše neoguljeno korenje.

Beli slez se kod nas i u inostranstvu često upotrebljava. Zbog velike količine izvrsne sluzi daje se protiv upala organa za disanje i ždrela, interno ili za ispiranje usta i nosa. Iseckan koren drži se oko dva sata u hladnoj vodi (nikako u ključaloj) i za to vreme češće promeša. Na taj način se ekstrahuje samo sluz. Kuvanje korena (dekokt) nije dobro, jer se time izvlači i skrob, tečnost je gušća, ali je mutnija i brzo se pokvari. Kao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv proliva, za zapiranje mokraćno-polnih organa, za obloge na upaljena mesta itd. Često se protiv kašlja pripisuje sirup od belog sleza, naročito u dečijoj praksi.

Sastav

U korenu belog sleza ima oko 30-35% sluzi, oko 10% pektina, oko 35% skroba, do 10% saharoze, malo invertnog šećera, oko 2% asparagina, betaina, 1,5% masnog ulja itd. Pepela ostaje najviše 7%, u pepelu ima mnogo fosfata. Najviše sluzi ima u oktobru, na kraju vegetacije, zbog čega koren u to doba treba vaditi. Beli slez je lek, može biti i hrana, pa čak i otrov. U osušenom korenu belog sleza ima mnogo hranljivih materija, oko 75% raznih ugljenih hidrata.

Kantarion - biljka za sve bolesti

Kantarion ili gospina trava po svojim lekovitim svojstvima vec odavno je poznat i priznat. Ova lekovita biljka cest je gost u nasim kucama i rado se upotrebljava za otklanjanje mnogih tegoba. Na prvom mestu nalazi upotrebu za lecenje rana, grceva u stomaku, bolesti bubrega, slezine, jetre, bešike, sluzi u plucima i povoljno deluje na krv.

Kantarion ima vise naziva kao sto su: gospina trava, bogorodicina trava, gospin cvet, strasno zelje, gorac. To je višegodišnja je biljka i raste u visini od oko jednog metra a cvetovi su jarko zute boje.
Voli suvo zemljiste i dosta sunca pa cesto raste na livadama i neobrađenim njivama, kao i suvim brdascima. Najpovoljnije vreme za berbu je maj i jun. Lekoviti delovi biljke su listovi i cvetovi a beru se u maju i junu mesecu.
Kantarion se jos od davnina koristi kao efikasno sredstvo i proveren prirodni lek za vidanje rana i protiv opekotina, posekotina, hemoroida. Za unutrasnju upotrebu odlicno se pokazao protiv bolova u zelucu, jetri, protiv proliva i crevnih parazita. Uspesno suzbija nekontrolisano mokrenje. U kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama, odlicno je sredstvo za lecenje prehlade, dugotrajnog kašlja i astme. Ova biljka ima izrazeno antibakterijsko dejstvo i prirodni je antiseptik.
Kantarion se upotrebljava i za lecenje blazih oblika depresije i kao sredstvo za umirenje. Kada se sve sabere nije ni cudo sto narodna medicina kaze da je to biljka za sve bolesti.

Kantarion ulje

Osim toga sto se ulje od kantariona upotrebljava u kuhinji kao zacin za jela koristi se i za obloge, masaže, za smirenje, opustanje i kao lek protiv bolova u zelucu. Pogotovo ce dobro ciniti suvoj, osetljivoj i ispucaloj kozi. Dobro je i kao zastita od sunca, zracenja, protiv akni, opekotina, uganuca, povreda misica, hematoma i svih reumatskih oboljenja.
Protiv bolova u zelucu i za umirenje, potrebno je tri puta dnevno, pola sata pre jela, uz malo tecnosti, popiti 30 kapi kantarion ulja.
Za spoljasnju upotrebu, kod laksih oboljenja, obolelo mesto namazati uljem od kantariona a kod tezih, namociti maramicu ili gazu i drzati kao oblog.

Caj od kantariona

Caj od kantariona potrebno je piti više puta dnevno i to za lecenje upala i bolova unutrasnjih organa. Priprema se tako sto se jedna mala kasika lista i cvetova biljke prelije sa jednom soljom kljucale vode. Nakon 10 minuta procedi i pije nezaslađen.

 

TRNJINA: blagodet za probavni sistem

 

Plavoljubičaste bobice odlično su sredstvo za lečenje stomačnih grčeva, dijareje, upale želuca i creva, ali i za jačanje apetita i regulisanje neredovne stolice


Trnjina (lat. Prunus spinosa) široko je rasprostranjena divlja voćka koja raste u regijama širom planete – u gotovo celoj Evropi, Maloj Aziji, ponajviše u Iranu, kao i u severnoj Africi. To je gust, razgranat grm koji uspeva na nadmorskoj visini do 1.500 metara i dobro podnosi niske temperature (čak do – 30 ºC), a može se naći na zapuštenim i neobrađenim površinama, pored puteva i na obodima hrastovih šuma.
Svoje ime trnjina duguje oštrim i drvenastim bodljama zbog kojih je nazivaju i crni glog, mada je najbliža srodnica šljive, što se vidi po boji njenih plodova. Stablo ima vek i do 40 godina i dostiže visinu od jednog do pet metara.
Plavičasto-crne bobice imaju karakterističan kiseo ukus, zbog kojeg se ne mogu jesti u velikim količinama, ali posle prvog mraza postaju slađe i ukusnije. Trnjina cveta od marta, dok na granama još nema listova, pa sve do aprila i maja, kada se formiraju mali beli cvetovi koje treba brati dok još nisu otvoreni, jer su lekoviti samo dok su sveži. Plodovi sazrevaju krajem avgusta i održavaju se na granama sve do proleća.
RECEPTI:
Marmelada podstiče varenje
Oprati 2 kg plodova trnjine, preliti ih hladnom vodom i ostaviti da odstoje preko noći. Ujutru bobice ocediti, preliti mešavinom crnog vina i vode da ogreznu, pa kuvati dok ne omekšaju. Plodove zatim propasirati, umešati 50 g šećera i nastaviti sa kuvanjem na tihoj vatri još oko 25 minuta, dok se masa ne zgusne. Vruću marmeladu sipati u zagrejane sterilisane tegle i zatvoriti. Uzimati dva-tri puta dnevno po kašiku između obroka.

Jabuke, limun i lan tope kamen u žuči

Pravilna ishrana i održavanje optimalne telesne težine ključni su faktori u sprečavanju ovog problema. Međutim, ukoliko se oboljenje ipak javi, u terapiju obavezno treba uključiti prirodne preparate


Kamen u žuči veoma je često oboljenje, a podrazumeva pojavu čvrstih, kristalnih naslaga u žučnoj kesi ili žučnim kanalima, prečnika od nekoliko milimetara do čak dva i više centimetra. Može se javiti u svim životnim dobima, kod oba pola, a statistike pokazuju da nešto češće obolevaju žene u poznijim godinama.
Iako se radi o poremećaju koji u početnim stadijumima kod većine pacijenata ne izaziva tegobe (veliki broj osoba ne zna da ima kamen), stanje se mora redovno pratiti i hirurški sanirati kada se kamen pokrene i zaglavi u nekom od žučnih kanala, da ne bi došlo do komplikacija koje su ponekad opasne po život.
Uticaj hrane:
S obzirom na to da povećava ili smanjuje zasićenost žuči holesterolom, hrana je bitan faktor u nastajanju kamena. Neke namirnice utiču na rastvaranje holesterola i smanjuju njegovo opasno dejstvo, dok druge podstiču kontrakcije žučne kese koja izbacuje kamenje u kanal izazivajući bolove. Pre svega, treba znati da ishrana siromašna dijetalnim vlaknima, a bogata šećerom, pogoduje nastanku kamena. Naime, vlakna u crevima smanjuju resorpciju masti iz hrane i na taj način posredno smanjuju rizik od nastanka kamena. Stoga treba redukovati unos šećera, a povećati količinu integralnih žitarica i svežeg voća i povrća koje sadrži visok procenat vlakana.
Post i izgladnjivanje takođe mogu da uzrokuju velike probleme jer se bez stimulacije hranom ne stvara dovoljno žučnih kiselina koje održavaju holesterol u razblaženom stanju i tako sprečavaju stvaranje kamena. Zato je štetno preskakati obroke, posebno doručak. Lekari upozoravaju da je naglo mršavljenje siguran način da se dobije kamen: ako se drži restriktivna dijeta sa minimalnim unosom masti (ispod 800 kalorija), žučna kesa se ne stimuliše dovoljno na kontrakcije i izbacivanje žuči koja se taloži i podstiče stvaranje kamena. Rizik će se znatno smanjiti ako se u toku mršavljenja jednom dnevno unese 10 g masnoće, najbolje maslinovog ulja koji će podstaći pražnjenje žučne kese, a samim tim i smanjiti stvaranje kamena.
Narodni recepti
Sok za rastvaranje kamena
Pomešati sveže ceđeni sok od crnog limuna sa domaćim medom u odnosu 1:1. Uzimati kašiku smese tri puta dnevno 15 minuta pre jela. Takođe, za rastvaranje kamena treba svakodnevno u roku mesec dana piti i sveže ceđeni sok od šargarepe.
Ulje od karanfilića
Karanfilić istucati u avanu ili samleti na električnom mlinu tako da se dobiju tri kašike praha, a zatim sipati u staklenu teglu i dodati čašu maslinovog ulja. Teglu dobro zatvoriti i ostaviti na toplom mestu da odstoji tri nedelje. Uzimati po kašiku ulja pola sata pre doručka. Ovaj preparat pročišćava jetru i oslobađa je od toksina i parazita.
Melem od limuna
Sameleti dva cela limuna sa korom, ali bez semenki i pomešati ih sa kilogramom domaćeg meda i 2 dl maslinovog ulja. Uzimati tri puta dnevno po kašiku melema pola sata pre jela.

Prirodno lecenje

Create your own website for free

Webgarden - create free website, create blog for free

www.webgarden.com

U arsenalu savremene medicine i preventivnog delovanja,
fitoterapiju (lečenje biljkama) treba ceniti prema njenim stvarnim
vrednostima. Tradicija i delatnost fitoterapije potvrđuju
činjenicu da u prirodi ne postoji nijedna biljka koja nema lekovita
svojstva za određenu bolest.
Terapeutska vrednost lekovitih biljaka zasniva se na vezi koja postoji između hemijske strukture aktivnih supstanci biljaka i 
njihovog farmakološko-dinamičnog delovanja na organizam.
Složenost hemijskog sastava biljaka koje imaju od 2-3 pa i do 30-
40 identifikovanih elemenata kod pojedinih vrsta, objašnjava
terapeutsko delovanje jedne iste biljke kod različitih bolesti.
Efikasnost prirodnih sredstava, kada je u pitanju preventiva i
samo lečenje, kao u ostalom i u alopatskoj (zvaničnoj) medicini,
zavisi od kompletne i dobre dijagnoze.
Mada izgleda jednostavna i svima razumljiva, fitoterapija je
određena pojedinim principima i ograničenjima. Treba je dobro
upoznati i razumeti, kako ne bi dospeli u krajnost da je pretvorimo
u lek sa "čudotvornim dejstvom" - lek koji leči svaku bolest.
Prirodne lekove moramo primenjivati stručno i uz lekarsku asistenciju,
da bi se očuvala njena vrednost i izbegle kompromitujuće
situacije.
Upotrebu prirodnih lekova ne treba predstavljati kao zaseb -
nu, izolovanu metodu koja se primenjuje nezavisno od drugih
terapijskih sredstava. Fitoterapija sve više upotpunjuje koncepte
savremene terapeutike, potpomažući lečenje različitih bolesti.

Ona olakšava morfo-funkcionalnu regeneraciju organizma i

učvršćuje njegov odbrambeni sistem.
Priroda nam velikodušno nudi svoju saradnju, podršku i
smer nice u cilju obnove vitalnosti ljudskog organizma. Cenimo
dakle prirodu i trudimo se da razumemo i prihvatimo njenu
poruku čovečanstvu:
"Vratite se prirodnoj ishrani i zdravlju koristeći  prirodne lekove."

ISKUSTVO SA PRIRODNOM MEDICINOM

Aleksandar Kitanovica, Nis

Uvodne napomene:
U daljem tekstu, na temu itekako vrednu pažnje Savremena ili prirodna medicina, govoriću isključivo iz ličnog iskustva -  neuključujući pitanja opremljenosti naših zdravstvenih ustonova i stučnosti našeg medicinskog osoblja (jer smatram da je to potpuno drugo pitanje, zasebna tema, i zaseban problem), već isključivo o ova dva termina, dve oblasti, ili je možda bolje reći dve mediciske grane, uopšte. I to sve iz ugla običnog pacijenta.

    Na samo pitanje savremena ili prirodna medicina? Blagu prednost bih ipak dao ovoj drugoj.

Još od najranijih, dečačkih dana zbog osobenosti (specifičnosti) nekih, laički rečeno - stvari, koje su vezane za moje respiratorne organe, bilo da je reč o običnoj prehladi ili nečemu složenijem, koristim kombinaciju tačno odredjenih lekova, a tako će ostati i do samog kraja mog životnog puta. Kako tu nisam imao mnogo prostora za bilo kakva isprobavanja i testiranja, to mi je omogućilo da izvršim koji ogled sa lekovitim biljem, tj. da poslušam koji savet proverenih travara, ili da isprobam koju (pouzdanu) informaciju iz listova i članaka usmerenih ka pomenutoj medicini. Naime, kako će me doživotno pratiti kombinacija triju leka (od toga dva su uvozna, te se podrazumeva visoka cena), a s obzirom da njihove zamene (ako ih uopšte tako i mogu označiti) nisu u potpunosti saglasne s njima, ništa me nije koštalo da zarad sebe samog budem neki vid degustatora.

    Da kucnem u drvo, rezultati su bili pozitivni. Ranije nije bilo zime, a da mene, bar, grip ne zahvati (iako po testovima imam dobar, onako sportski, metabolizam, što uglavnom podrazumeva i jak imuni sistem). Sada čim zahladni, uz pažljiv odabir čajeva, unapred pripreman novac za inostrane lekove mi ide u druge svrhe.

    Ipak, ovo je moje lično istukstvo, i da bi sam tekst bio što kraći i jednostavniji za čitanje i razumevanje, nije dovoljno potkrepljen argumentima, a zvanična medicinska terminologija je izostavljenja; uz to, moja blaga naklonost prirodnjacima i prirodnoj medicini, proizašla je iz (u mom slučaju opravdanog) blagog nepoverenja prema savremenoj. Medjutim, kako nismo svi potpuno isti (u smislu jedinke), kako po shvatanjima tako i po biološkoj strukturi, ja nipošto ne anuliram savremenu medicinu iako joj nisam naklonjen - zato stalno i ističem, kao parametar, reč blago.

    U tim ranim danima mog života, moje stanje, presvega sa plućima i bronhijama, u mnogo čemu odstupalo je od opšteg. Bilo je teško otkriti u čemu je problem, pa su mi tako, iz nikakve zle namere ili velike nestručnosti ili neznanja, njihove, lekarske konstatacije i stvorile tu bedu da u bilo kojoj okolnosti koja narušava zdravlje pijem anti-alergente, a da pritom nisam ni na šta alergičan.

    Zašto je tako ni doktori ni njihovi savremeni aparati (pa čak ni ja sam) idalje nemaju argumentovanog odgovora, već samo pretpostavke. Ipak, iako je moje iskustvo sa prirodnom medicinom po svemu pozitivno, a sa savrenenom u većini negativno, nikad se nisam usudio da bilo kome sugerišem, ili da bilo koga ubedjujem, kako bi mu valjalo krenuti u istom pravcu, pravcu kome sam se ja okrenuo jos poodavno. Jeste da u prirodi, kako kažu, ima leka za sve bolesti, ali problem je u onom "pronaci ih", a kako je već opšte poznato da su ove dve medicine sada usko povezane i isprepletene jer se ono novije uvek oslanja na iskustva i saznanja starog, koristi i unapredjuje ih, valjalo bi potraziti resenje i pomoc najpre u danasnjici, pa ako ne ide lako je okrenuti se starom, odnosno prirodnoj medicini.


Aleksandar Kitanovic

Lekovito bilje je najbolji nacin prirodne terapije i lecenja bolesti, jer samo prirodnim lecenjem mozemo doci do izlecenje svih bolesti!
Izbor je na vama, a mi vam predlazemo:
 Prirodno lecenje - Lekovito bilje!