Borovnica kao lek

Zbog hranljivih i lekovitih sastojaka, brusnica je u poslednje vreme postala veoma popularna, koristi se čak i za proizvodnju lekova. Mnogi su zaboravili da u našim krajevima može mnogo lakše da se nađe borovnica (i proizvodi od nje), koja je veoma slična brusnici u pogledu hranljivosti, a i u pogledu lekovitosti. Borovnica u svom plodu ima malo kalorija, a dosta lekovitih sastojaka.
Borovnica (Vaccinium myrtillus) raste kao zimzeleni grm visine tridesetak santimetara, sa sitnim bobičastim plodovima koji su slatkastog ukusa. Raste na većim nadmorskim visinama, i to na proplancima između šuma ili u retkim šumama.
U Evropi i Severnoj Americi borovnica se gaji od davnina i koristi se kao lekovita biljka. Kod nas se za borovnicu koriste i nazivi borovnika, borovnjača, crna borovnica, vrna jagoda...
Sastav
Mali bobičasti plod borovnice sadrži:

antocianine
bakar
biljna vlakna
bioflaflavonoide
vitamin C
vitamin E
vitamine B
gvožđe
glukozu
kalijum
kalcijum
karotin
mangan
natrijum
organske kiseline (limunsku i jabučnu)
pektin
proteine
pterostilben
resveratrol
saponin
tanine
flavanol
folnu kiselinu
hrom

Plod ima jako antioksidantsko dejstvo, a dokazano je da ima i antikancerogeno dejstvo.
Korišćenje
Borovnica se koristi u ishrani kao svež plod, sušeno voće, džem, pekmez, sok, kompot, sirup ili čaj, a u nekim krajevima se koristi i kao sastojak za pravljenje vina i rakije. Pored ploda, koriste se i listovi, za spravljanje čajeva ili obloga. Pošto se radi o prirodnom proizvodu, može se jesti (piti) više puta dnevno, a i deca ga mogu slobodno koristiti.
Dejstvo
Pošto plod borovnice u sebi sadrži dosta lekovitih materija i jakog je antioksidanskog dejstva, dokazano je da deluje povoljno na organizam:

za lečenje katarakte
jača imunološki sistem
kao diuretik
kod katarakte i retinopatije
kod avitaminoze i hipovitaminoze
kod bolesti usta, grla i pluća
kod dijareje
kod makularne degeneracije
kod reumatoidnog artritisa
kod šećerne bolesti
povoljno deluje na bolesti (infekcije) kože
povoljno deluje na povećanje nivoa "dobrog" holesterola
povoljno deluje na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja
povoljno deluje na upale i infekcije bubrega, bešike i mokraćnih kanala
povoljno deluje na čulo vida (očnu mrežnjaču)
poboljšava koncetraciju
poboljšava cirkulaciju
povoljno deluje na kapilare i vene
povoljno deluje na poremećaje ishrane
protiv bolova u stomaku i problema sa varenjem
protiv gojaznosti
protiv koksaki virusa
protiv tromboze
protiv uzroka nastajanja čira na želucu i u stomaku
protiv cistitisa
proširene vene i hemoroidi
smanjenje modrica i brže zarastanje otvorenih rana
sok od borovnice pospešuje apetit
sprečava pojavu glaukoma
sprečavanje infarkta
sprečavanje moždanih udara
u prevenciji karidovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova)
usporava proces starenja

Način delovanja
Stručnjaci su utvrdili da pored antioksidantskog delovanja, borovnica deluje povoljno na srce, krvne sudove, kožu i imuni sistem.
Na osnovu navedenih podataka, može se ustanoviti da borovnica spada u veoma lekovito voće i dobar je prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti.
Zbog mogućnosti nepravilne upotrebe listova borovnice, treba se pre upotrebe konsultovati sa stručnim licima, kako ne bi došlo do zdravstvenih komplikacija.

BOKVICA (Plantago lanceolata) Fam. Plantaginaseae
Popularni nazivi: muška bokvica, muški žilnik, muški
tarpudac

Opis: Jedna od najrasprostranjenijih biljaka. Cenjena je od
davnina. Postoje još dve sorte ove biljke: ženska bokvica
(Plantago major), koja ima istu lekovitu vrednost i koristi se u
iste svrhe, i glatka bokvica (Plantago media).
Sve tri vrste su zeljaste, živopisne, višegodišnje, samonikle. U
zemlji imaju kratak rizom, iz kojeg izrastaju osnovni listovi oblikujući
rozetu. Listovi su glatki. Takođe iz rizoma se formira i cvetonosna
stabljika na čijem vrhu se nalaze mali cvetovi grupisani
u klas, kompaktno-ovalan, ili ovalno-cilindričan. Oblik lista varira
u zavisnosti od sorte: kod muške bokvice (Plantago lanceolata)
oni su sa dugom drškom i oštrim (zašiljenim) vrhom lisnog
jezika; stablo je sa uzdužnim brazdama; kod glatke bokvice listovi
su elipsasti, sa kratkom i širokom drškom i zašiljenim lisnim
jezikom; ženska bokvica takođe ima listove sa drškom, širokoovalne,
glatke ili pomalo vlaknaste, raspoređene u rozetu iznad
zemlje. Stabljika je cilindrična bez listova, visoka 10-15 cm. Cve -
tovi su veličine do 2 mm, roze boje, grupisani u kompaktnom
klasu.
Cvetovi se sastoje od 4 čašična i 4 krunična listića, smeđe boje
kod muške bokvice, bele kod glatke bokvice, beličasto-žute boje
216
kod ženske bokvice, a takođe poseduju i androceum od 4 prašnika.
Plod je čaura jajastog oblika, sa 8-16 semenki. Cveta od
maja do septembra.

Staništa: Može se naći od doline do podalpskih zona, po
ravničarskim mestima i još više pored prometnih puteva, staza,
puteljaka.

Uslovi za upotrebu: Sakupljaju se listovi u periodu april-septembar
i suše se rašireni u tankim slojevima. Osušeni listovi tre -
ba da zadrže prirodnu boju. Ne koristi se pocrnelo ili požutelo
lišće.
Ženska bokvica se koristi cela, sa korenom - bez cvetnog iz -
danka.
Pošto se korenje dobro opere, biljka se suši, raširena u tankim
slojevima u prostorijama koje su dobro provetrene.
Posle sušenja se čuva u džakovima ili u gomilama pokrivenim
hartijom u suvim prostorijama.
Aktivna svojstva: Sluzaste materije, pentozan, tanini, glikozidi
(aukubin), alantoin, vitamin K, triozid, filokinon, pektin, karotin,
planteoza.

Farmakološko dejstvo:
- Interno: Antidijareik (protiv proliva), emoliens (sredstvo za
omekšavanje kože) hemostatik (zaustavlja krvarenje), baktericid
(uništava bakterije), cikatrizant (za isceljenje rana), snižava nivo
holesterola u krvi, hipotenzor (smanjuje krvni pritisak).
- Spolja: Antiseptik (protiv zaraznih klica).
Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dušnica),
bronhijalna astma (otežano disanje usled suženja lumena bronhija),
dijareja (proliv), čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
(gastro-duodenalni čir), hipertenzija (povišen krvni pritisak), hi -
perhole-sterolemija (povišen holesterol u krvi).
- Spolja: Varikozni čir (deluje kao antiseptik) potkožni čirevi
(primenjuje se kupka), laringitis (upala grkljana), traheitis (upa -
la dušnika), blefaritis (upala očnih kapaka), konjunktivitis (upala
konjunktive), veliki kašalj, bronhijalna astma, TBC pluća (tuberkuloza
pluća).
Ima depurativno dejstvo (prečišćava krv) i zato je dragocena
za osobe koje pate od plućne i bubrežne insufijencije (redukovane
funkcije pluća i bubrega), ekcema, herpesa (groznice).
Kod bronhijalne astme, majčina dušica i bokvica, kombinovane
u jednakim količinama, predstavljaju dobar lek.
U slučajevima bronhitisa i bronhijalne astme, čaj se priprema
na sledeći način: 1 šolja hladne vode, kriška limuna (bez kore) i
kašičica meda se ugreju do ključanja. Odmah pošto ugasimo
vat ru i prestanemo s kuvanjem, dodajemo 1 kašičicu gore pomenute
mešavine (majčina dušica i bokvica) i ostavimo da odstoji
po la minuta. Kod težih slučajeva, priprema se svež čaj 4 puta
dnevno i pije se u retkim gutljajima.

Sirup od bokvice pročišćava krv od toksina (otrovnih mate ri -
ja). Uzima se po 1 kašičica pre jela u periodu od 3 sedmice. Sveži,
oprani i izgnječeni listovi se stavljaju na posekotine, ogrebotine
(površinske povrede kože i sluzokože), na mesto ujeda otrovnih
insekata, pasa i zmija.
Za sprečavanje stvaranja žuljeva na nogama, u toku duge šetnje,
može se staviti u cipele nekoliko listova.
Efikasna je i kod malignih oboljenja žlezda: vranilova trava
(mravinac), sveža ili osušena se stavi u maslinovo ulje. Flaša se
napuni biljkom i preko nje se sipa ulje. Ostavi se da odstoji 10
dana na toplom mestu. Dobijeno ulje se stavlja na obolelo mes -
to, a preko toga se oblaže bokvica.
Kod gušavosti: Listove izgnječiti, pomešati sa solju i staviti na
obolelo mesto.
Oblaganje lišća u vidu kataplazme na otvorene rane ubrzava
njihovo zarastanje, čak i kod starijih osoba. Kada na nogama
pored otvorenih rana postoje i mesta zahvaćena upalom, potrebno
je držati ih najpre u hladnom čaju (infuzija) od sleza, ili u
dekoktu od preslice (rastavića). Oko rana treba namazati mast
od nevena.
Listovi bokvice su preporučljivi i u lečenju tromboze.

Način upotrebe:
- Infuzija: 1 punu kašičicu listova dodati na 250 ml vrele vode
i ostaviti da odstoji pola minuta i procediti.
- Mešavina za čaj: Pomešati jednake količine bokvice i majčine
dušice; 1 kašičicu mešavine dodati na 250 ml vrele vode.
- Kataplazma: Oprane i usitnjene sveže listove staviti na obolelo
mesto.
- Sirup: Dve pune šake opranog i iseckanog lišća se potopi u
toliko vode tako da, kada se stavi na vatru, lišće ne zagori. Ta -
kođe, treba dodati i 30 g meda. Masu treba zagrevati na tihoj
vatri uz stalno mešanje, dok ne postane gušća i lepljiva. Do -
bijenu smesu sipati u flašu.

Mrtva bela kopriva

MRTVA BELA KOPRIVA (Lamium album) Fam. Lamiaceae

Popularni nazivi: mrtva bela kopriva, medić

Opis: Listovi imaju dršku srcasto-ovalnog oblika, zašiljeni su
na vrhu, nejednako stranično nazubljeni, rastu u paru na stablu
(jedan naspram drugog). Cvetovi su beli, ili belo-žućkasti i rastu
iz unutrašnjeg bazalnog dela lista. Biljka cveta u periodu apriljun.
Raste na vlažnim mestima, pored ograda, u jarku, u brdskim
planinskim predelima.
To je zeljasta, živopisna biljka sa četvoro-režnjastom stabljikom,
visokom 20-40 cm, više ili manje vlaknastom. Sakuplja se
cela biljka ili samo cvetovi bez čašice u vreme cvetanja.
Sakupljanje se obavlja po suvom vremenu, jer u protivnom
cvetovi potamne (u periodu april-avgust). Sušenje sakupljenih
delova treba da je u senci, u dobro provetrenim prostorijama ili
na otvorenom, na specijalnim ramovima prekrivenim hartijom.
Osušeni cvetovi se stave u džakove od hartije, ili ladice obložene
papirom, i čuvaju se od svetlosti i vlage. Ako je u pitanju cela biljka,
treba je čuvati u džakovima od platna.

Aktivna svojstva: Sluzaste materije, flavonozid, saponozid,
ta nin, kalijumove soli, etarsko ulje.

Uslovi za upotrebu: Cvetovi treba da su belo-žućkasti, bez
čašice; biljka ne sme imati ostatke korena.

Farmakološko dejstvo: Emoliens (sredstvo za umekšavanje),
ekspektorans (za iskašljavanje), vazo-konstrigent (steže, skuplja
krvne sudove), adstrigens (izaziva stezanje), sedativ (umirujuće
dejstvo), diuretik (pospešuje mokrenje), blagi antidijareik (protiv
proliva).

Terapeutske indikacije: Jake glavobolje, insomnija (nesanica),
bronhitis (upala bronhija - dušnica), gastro-intestinalne
smetnje (tegobe u predelu želuca i creva), smetnje u klimaksu,
hipertrofija prostate (uvećana prostata), leukoreja (belo pranje)
- kako interno tako i spolja (čaj se pije i vrše vaginalna ispiranja,
uveče, pred spavanje), ekcem.

Način upotrebe:
Interno:
- Infuzija: 1 puna kašičica dodata na 250 ml vruće vode, treba
da odstoji 3 minuta i da se potom procedi. Piti 3 šolje dnevno.
Spolja:
- Koncentrovaniji (jači) čaj, priprema se od 50 g biljke i 1 litar
vode. Vrše se vaginalna ispiranja i kupke onih delova koji su zahvaćeni
ekcemom, itd.

andjelika biljka | angelica officinalis

Andjelika je dvogodišnja biljka iz roda štitarki koja naraste do 2 metra visine i raste divlje, i to po celoj srednjoj Evropi, na vlažnim livadama i obalama reka..Andjelika biljka ima koren debeo od 3 do 9 cm i vrlo je razgranat.Korenje,stabljika i semenke imaju snažan ,prijatan i aromatičan miris,a ukus im je prvo slatkast a zatim gorak i ljut.Andjelika biljka cveta tek u drugoj ili trećoj godini.

Kako se andjelika biljka sakuplja,bere i čuva ?

U lekovite svrhe se upotrebljava koren koji se vadi u kasnu jesen,pre opadanja listova.Koren anđelike treba rezati po dužini,okačiti i sušiti na promajnom mestu.

Stabljike i drške anđelike bez cvetova treba odsecati već u prvoj godini i to od maja do septembra.Listove skupljati pre i posle cvetanja.

Biljka andjelika se može gajiti i u vrtu.Zahteva dobro obrađeno,nađubreno i konstantno vlažno zemljište.Seme se seje čim sazri ,jer brzo gubi klijavost.Rasad zasaditi početkom jeseni na rastojanju 80 x 80 cm.Često okopavati i navodnjavati biljke.

Andjelika kao lek u narodnoj medicini :

Lekovitost anđelike potiče od raznih supstanci,a najviše od ulja kojeg ima do 1 %,zatim masnog ulja,kumarina itd.Ulje od andjelike koje se dobija od listova i semenki i puno je kvalitetnije od ulja koje se dobija iz korena.Napominjemo da je pomenuto andjelika ulje veoma skupo.

U srednjem veku andjelika biljka je korišćena za spravljanje čuvenog leka "Terijak" - leka protiv svih otrova.Danas ova biljka ulazi u sastav mnogih preparata za lečenje ozbijnih zdravstvenih problema.

Lekovite supstance deluju povoljno na rad organa za varenje,pomažu za lečenje čira ,kod upale debelog creva kao i kod tegoba kao što je nadutost stomaka i odstranjivanju gasova i tegoba koje zbog toga nastaju.Anđelika je delotvorna za bolesti srca,naročito kod aritmije.Anđelika biljka jača sluzokožu pluća i bronhija i umiruje menstrualne tegobe.

Ulje od anđelike igra veliku ulogu u kozmetici i parfimeriji naročito je poznata pasta za zube u kojoj joj je dosta primenjena.

Čaj od anđelike protiv visoke temperature

uzeti 20 grama sveže stabljike ili suvog korena anđelike i preliti sa 1 litrom vrele vode.
Poklopiti i nakon 10 minuta procediti.
Piti po 1 šolju čaja dnevno.
Ovaj narodni lek se primenjivao kod snižavanje temperature kod porodilja.

Čaj za bolji apetit

30 grama korena anđelike i po 15 grama lincure,kičice,pelena i blaženog čkalja pomešati i od te smešeuzeti 3 supene kašike i preliti sa 1/2 litre ključale vode.
Poklopiti i ostaviti da odstoji 2h.
Piti po 1 čašu pre svakog jela

Čaj za bolje varenje

uzeti po 25 g plodova anđelike,anisa,morača i kima.Dobro promešati i uzeti 2 supene kašike mešavine i preliti sa 100 g ključale vode.
Poklopiti ,ostaviti pokraj štednjaka ali ne da vri.
Nakon 2-3 h piti posle jela

Čaj protiv grčeva,gasova,nadimanja stomaka i drugih smetnji

30 g korena anđelike i po 15 grama kamilice,nane,morača i kima pomešati,uzeti 2 kašike mešavine i preliti sa 100g ključale vode.
Nakon 2 do 3 sata ovaj čaj protiv nadimanja piti posle jela.

angelica officinalis ima dosta narodnih imena : anđelika,angelica,anđeoski koren,divlja anđelika,koren svetoga duha,kravojec,kravojac,trubaljka,trubelj,vrtna vanelka...

Andjelika kao začinska biljka

Stabljike i drške bez cvetova se koriste za pravljenje slatkog.Zrele semenke,peteljke i lišće se upotrebljava kao začin za supe,umake i salate.Seme anđelike cenjeno je u industriji pića kao dodatak biljnim likerima

Cajevi

Странице

Tajne lekovitog bilja