Zdrava hrana

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. U modernoj porodici, u kojoj su oba roditelja zaposlena, zbog načina života i stečenih navika, nisu u mogućnosti da odvoje vreme koje bi bilo neophodno svakodnevno posvetiti ovakvoj ishrani.

Povrće

Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni načinom ishrane koja se svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u međusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu.
Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve što postoji na našoj planeti ima svoju vibraciju i dejstvo na okolinu. Tako, od onog što unosimo u svoj organizam, zavisi funkcionisanje našeg celokupnog sistema, naše misli i osećanja, ponašanje, odnos prema celokupnom životu i naravno, zdravlje.
Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima (a to su: biljna hrana, voće, integralne žitarice, semenke). Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava (na primer: ugljene hidrate sa belančevinama), kao što zdrava ishrana takodje znači jesti u umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti suviše vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena.
Uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za pravilnu ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za obnavljanje ćelija u što idealnijim količinama. Nije svaki organizam isti i ne zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv. “osluškivanje” organizma, saradnja sa njim i poštovanje njegovih potreba. Kada bismo bili u stanju da upoznamo i pratimo potrebe svog organizma i da se u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i starenje organizma. Preteranim unošenjem namirnica (posebno mesa i mlečnih proizvoda) i pogrešnim odnosom prema ishrani mi nesvesno trujemo, uništavamo svoje telo i skraćujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja.

 

Slika preuzeta sa drugog sajta

Voće

Da bismo se hranili pravilno, veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmišljanja. Međutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja otpornosti celokupnog organizma.

Saveti za pravilnu ishranu:

1. Jesti raznovrsnu hranu.
2. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).
3. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi – prečišćeni puter, nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki – kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, golica-bundeva).
4. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijetalnih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice).
5. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.
6. Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafinisanog. Zameniti ga medom, fruktozom ili malteksom.
7. Smanjiti unos kuhinjske soli. Zameniti je morskom solju.
8. Smanjiti i izbegavati unos kafe, alkohola i duvana.

Uzimanje što laganije hrane, odnosno hrane za koju je potreban kraći probavni period, od velikog je značaja ako se želimo pravilno i zdravo hraniti. Prerada hrane u želucu traje od 1 do 5 časova, zavisno od vrste hrane. Lako svarljiva hrana preradi se za 1 do 3 sata (pirinač, voće, većina povrća, mleko, pržena jaja); dok je za varanje hleba, kuvanog krompira, maslaca, sira, kuvanih jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 3 do 5 sati. Varenje u crevima traje od 15 do 24 sata.
Hranu koja nije potpuno probavljena teško je izbaciti iz organizma, što dovodi do usporavanja metabolizma, gojaznosti i stvaranja toksičnosti. Opsežna istraživanja su potvrdila da je osnovni ključ zdravog organizma i zadržavanja optimalne težine upravo redovno izbacivanje i oslobađanje od toksičnih otpadnih materija. Da bismo to postigli, ishranu treba prilagoditi biološkim procesima funkcionisanja organizma, odnosno prirodnim telesnim dnevnim ciklusima:

1. Unošenje hrane u organizam i njena probava (apsoprijacija) – odvija se od 12 do 20 h.
2. Asimilacija, odnosno apsorpcija i iskorištavanje hranljivih materija odvija se od 20 do 4 h.
3. Eliminacija, odnosno izbacivanje otpadnih materija iz tela – odvija se od 4 do 12h.

Prema zastupnicima poštovanja prirodnih funkcija tela, posebno je važno da se hrana ne uzima u vreme asimilacije i tokom perioda eliminacije. Tako, za doručak (period eliminacije) preporučuje se uzimanje svežeg voća, prvenstveno onog sa visokim sadržajem vode, ili prirodnih voćnih sokova. Takođe, nakon 8 sati uveče (vreme asimilacije) ne preporučuje se uzimanje bilo koje druge hrane osim svežih voćnih sokova. Inače, uzimanje voća je poželjno uvek kada se oseti glad.
Ukoliko upražnjavamo sport i fizičke aktivnosti, telo će nam prirodno zahtevati unošenje visokoenergetske hrane i pravilan izbor namirnica. Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva da je u svoj način života neophodno uvrstiti najmanje 20 minuta fizičkih aktivnosti dnevno (gimnastika, trčanje, vožnja bicikla, joga, planinarenje, brza šetnja) i što više boraviti na svežem vazduhu, aktivno se odmarati i relaksirati.
Odstranjivanje svih negativnih misli i osećanja iz našeg sistema (laž, mržnja, zavist, pakost, podlost, dvoličnost, strah, depresija), koji su ustvari nezdrava hrana za naš duh, i svesno razvijanje plemenitih misli i osobina, kao što su nesebičnost, služenje drugim ljudima, dobrodušnost, spokojstvo, hrabrost, radost i dobro raspoloženje – koji su ustvari zdrava hrana za naš duh, mogu postati istinski ključ celokupnog našeg zdravlja i radost življenja.
Pokušajte da uz punu svest , zdrava ishrana postane vaša svakodnevnica i princip zdravog života u celini. Promenite svoje navike i unesete novinu u svoje življenje. Bićete iznenađeni koliko radosti, spontanosti i zadovoljstva može doneti poklanjanje pažnje sopstvenom biću.

zdrava ishrana + redovna fizička aktivnost = zdrav život

Prihvatanje ovih principa, a posebno njihova praktična primena, zaposlenom čoveku se čine nemogućim. Zbog dugogodišnjih navika i neprilagođenosti čitavog društvenog sistema ishrane ovakvim shvatanjima, teško je odlučiti da se u ishrani nešto bitnije promeni. Na to nas, uglavnom, primoravaju zdravstveni problemi – naročito kada je zvanična medicina nemoćna, pa u pomoć pozivamo prirodan način lečenja i tzv. alternativnu medicinu. Međutim, uz dobru volju i istrajnost, posebno u početnom periodu, i organizaciju pripreme zdrave hrane, doći ćete do izvanrednih rezultata. Za početak, preporučuje se da to pokušate u toku vikenda, kada više vremena možete posvetiti pripremanju hrane, kada ste opušteni i zadovoljni i kada vas ne pritiskaju časovnik i dnevne brige.
Probajte nešto novo i neobično; sigurno će vam se barem delimično (ako ne i u celini) dopasti, jer efekti su vidljivi već nakon nedelju dana: osećaćete se lakši, vedriji, dinamičniji i kreativniji. Kada jednom uspostavite sistem unošenja pravilno kombinovane hrane, primetićete veliku uštedu u vremenu potrebnom za pripremanje i smanjenju količine hrane neophodne organizmu.

 

 

Zdrava jela od šljiva

Ovo ukusno voće obiluje mineralima, naročito kalijumom, pa je odlična dopuna terapiji gihta, reume i kamena u bubregu



Šljive sadrže veoma mali procenat belančevina i masti, ali zato obiluju mineralima, naročito kalijumom, ali i fosforom, kalcijumom, magnezijumom i sumporom. U svom sastavu imaju veliku količinu vitamina C, kao i skoro sve vitamine B grupe i beta-karoten. Osvežavajući ukus ovog voća potiče od jabučne i grožđane kiseline. Sveže šljive dijetalna su i zdrava hrana koja se naročito preporučuje osobama koje boluju od reumatizma, gihta, kamena u bubregu, bolesti jetre, hemoroida, ateroskleroze i zatvora.
Takođe, treba što češće da se nađu na meniju sportista i osoba koje su izložene povećanom psihofizičkom naporu, a nutricionisti ovo voće preporučuju čak i za dobro raspoloženje. Dovoljno je tokom dana pojesti 8-10 svežih, potpuno zrelih šljiva jer nedozreli plodovi sadrže manje hranljivih sastojaka, teže se vare, a mogu čak uzrokovati i upalu sluzokože creva.
RECEPTI:
Zapečene šljive sa lavandom
Sastojci:
250 g šljiva
2 kašike žutog šećera
Za preliv:
1,5 dl nemasnog mleka
1 kašičica svežih ili 1/4 kašičice sušenih cvetića lavande
2 jajeta
2 kašike meda 1 kašičica gustina 1/2 kašičice ekstrakta vanile 

 Priprema: Zagrejati mleko do ključanja, a zatim ga skloniti sa šporeta i dodati lavandu, poklopiti i ostaviti da odstoji 30 minuta. Procediti i vratiti mleko u šerpu. U srednjoj činiji dobro umutiti žumanca, med i gustin, a potom lagano dodavati u zagrejano mleko uz stalno mešanje. Kuvati oko dva minuta na srednjoj temperaturi, uz stalno mešanje. Skloniti sa šporeta, dodati ekstrakt vanile, poklopiti i ostaviti da se ohladi na sobnoj temperturi, a zatim držati u frižideru tri sata. Podmazati posudu za pečenje i poređati polovine šljiva, te ih posuti šećerom i peći 15 minuta u pećnici zagrejanoj na 180 *C. Šljive presuti u činiju za služenje i preliti ih ohlađenim filom. Služiti toplo…

Namirnice za dobar vid

Autor: Slavica Matić

Oči su ogledalo duše. Oči su prozor u svet. Više od 80% informacija koje primamo dolaze putem čula vida. Ali kao što obično biva, mnoge stvari cenimo tek kada ih izgubimo. Tako je i sa vidom. Dobar vid prihvatamo zdravo za gotovo, sve dok jednoga dana ne primetimo da nas polako izdaje. Ne raspoznajemo jasno ko nam ide u susret, a dok čitamo slova postaju nekako manja i slepljena. I dok se o drugim organima koliko toliko brinemo npr. pazeći šta jedemo, čini mi se da smo oči pomalo zapostavili. Svakodnevno ih terorišemo višesatnim gledanjem TV-a, sedenjem ispred kompjutera, čitanjem u nedovoljno osvetljenim prostorijama... Kada dođe vreme za naočare, to prihvatamo kao nešto sasvim normalno. A do toga možda nije moralo da dođe, bar još neko vreme, da smo makar malo poveli računa o svom vidu. Oči ne zaslužuju ništa manju pažnju od ostalih organa. I one vole određenu hranu, a  ako niste znali, vole i vežbe takođe.
Ovaj blog ću posvetiti namirnicama koje su posebno dobre za vid.

Bez neophodnih vitamina, minerala i drugih hranljivih materija nema ni zdravog vida. Razvoj nekoliko najčešćih bolesti, poput makularne degeneracije, može biti zaustavljen ili značajno usporen konzumacijom određenih namirnica.
I dok čitate ove redove, verujem da ste već pomislili na šagarepu. Šargarepa sadrži beta karotin koji je zaista neophodan sastojak za očuvanje vida. To već i deca znaju. Svaka čast šargarepi, ali ona svakako nije jedina zadužena za zdravlje očiju.
Osim beta karotina, za vid su značajni i lutein i zeaksantin rođaci beta karotina jer pripadaju istoj porodici - karotinoidima.  Karotinoidi se povezuju sa smanjenjem rizika od degeneracije žute mrlje i katarakte. Najbolji izvori ova dva sastojka su spanać, kelj, prokelj i brokoli.  Ali ruku na srce, malo je onih koji su ljubitelji ovog povrća. Koliko vas jedva čeka da pojede brokoli ili kelj? O deci da i ne govorim.
U suštini,  ovo povrće se može naći tokom cele godine. Ali, pošto je uvek najbolje jesti sezonske namirnice, rešila sam da o ovoj temi pišem upravo sada kada ima dosta sezonskog voća i povrća koje je važno za zdravlje očiju. Osim toga, uverena sam da ćete jedući ove namirnice zaista uživati. Spomenuću neke od njih.
Počeću od kupina. Ovo fantastično voće možete kupiti na pijaci a možete ga nabrati i na nekom izletu u prirodi. Meni lično su mnogo lepše i ukusnije divlje kupine. Jedne godine na Tari sam se baš najela ovih kupina. Bile su tako slatke i mirisne, jednostavno neodoljive! Kupine sadrže lutein koji, između ostalog, sprečava oštećenje očiju UV zračenjem. Dakle, ne morate imati anemiju da biste jeli kupine!
Borovnice. Još jedno voće koje se najčešće uzima zbog anemije, pri čemu se zaboravlja na mnoga druga korisna svojstva. Smatra se da je borovnica jedna od namirnica koja najviše doprinosi zdravlju očiju. Borovnice sadrže antocijane koji pomažu u očuvanju čvrstine kapilara, štite od katarakte, noćnog slepila i ostalih problema vezanih za vid.
U zavisnosti od mesta rasta, sezona borovnica može trajati do septembra. U ovo vreme još uvek ih možete pronaći na planinama. Ako sada planirate da odete na godišnji odmor, i ako ste rešili da ga provedete na većoj nadmorskoj visini, preporučujem da potražite borovnice. Naravno, izbegavajte sokove, sirupe i džemove,  jer su najčešće prepuni belog šećera!
Breskve. Sočno, ukusno i osvežavajuće voće. Veoma ih vole i deca. Sadrže beta karotin. Izaberite pre nektarine jer sadrže više beta karotina.
Šljive. Ove godine šljive su zaista fantastično rodile! Najpoznatije su po svom laksativnom svojstvu,  ali naše nacionalno voće biće od koristi i vašim očima. Rekla bih da je ovo voće pomalo potcenjeno, pa se uglavnom konzumira u vidu prerađevina (džem, marmelada).
Dinja. Pored lubenice, dinja spada u omiljeno letnje voće. Dinja sadrži zeaksantin. Od svih vrsta ananas dinja je najbolji izvor zeaksantina.
Kukuruz. Teško je odoleti mirisu pečenog kukuruza, zar ne? Pečeni ili kuvani, svejedno. Kukuruz je odličan izvor karotinoida, a posebno se ističe visokim sadržajem luteina.
Tikvice. Ukolko postoji mogućnost, kupujte organske i jedite ih sa ljuskom jer ljuska sadrži veću količinu karotenoida.
Bundeva. Bundeve su počele polako da pristižu. Istina, možete ih jesti tokom cele zime, ali ako ste ih se kao ja zaželeli, otvorite sezonu bundeva već sad.
Da ne zaboravim lubenicu. Likopen je takođe koristan za očuvanje vida, pa jedite lubenice dokle god ih ima.
Naravno, tu je i paradajz. Jedite svež, sve dok mu traje sezona. Poznato vam je sigurno da se termičkom obradom paradajza povećava iskoristivost likopena.Topla čorbica od paradajza ili pica sa domaćim kečapom biće savršen način da unesete ovaj važan karotenoid tokom zime. Do tada uživajte u svežem paradajzu pripremajući ga na raznorazne načine.
Paradajz, ali i većinu prethodno nabrojanih namirnica, možete koristiti  gotovo tokom cele godine. Možete ih koristiti zamrznute, u vidu džemova ili kompota. Ali kao što spomenuh na početku, najbolje je jesti namirnice onda kada im je sezona. Zato sada povećajte unos ovih nabrojanih, a za brokoli i šargarepu ima vremena. Duga je zima.
I ne zaboravite, ono što nije dobro za vaše ostale organe (rafinisane namirnice, previše soli i šećera, transmasti) nije dobro ni za oči.

Groždje - oduvek sa ljudima

Sa skoro 100 % -tnom sigurnošcu možemo reci da su najraniji ljudi koji su uživali u groždu bili vec lovci-sakupljaci, ljudi predcivilizacijske ere. Pretpostavlja se da je prvo grožde raslo oko obala Crnog Mora od kuda se širilo prema jugu. Prvi kultivari datiraju se pre oko 8000 godina, a pre 4000 godina Egipcani i Fenicani razneli su ga narodima uzduž svojih trgovackih ruta. Iako je suvo grožde nadjeno u egipatskim i drugim predbiblijskim grobnicama sirom srednje Azije i istocne Evrope, na uzgoju groždja i vinu mora se zahvaliti starim Grcima. Neskromnog panteona, i groždju te soku groždja nadenuli su zaštitnika - Dioniza, da bi kasnije ne toliko cedan bio uveden i bog vina - Bahus. Veruje se da su prva vina nastajala u najmanju ruku nekontrolisano, pošto na visokim temperaturama sok groždja vrlo brzo fermentira. Takva vina bila su gusta, sirupasta i slatka - prava dionizijevska poslastica. Najcešce su ga razredjivali s vodom i mešali sa zacinskim biljem, medom, a ponekad i sirom - i još uvek smatrali dovoljno dobrim za pice. Umetnost preradjivanja grožda preuzeli su, naravno, i Rimljani, ali nakon pada Carstva taj zanat spao je na samostane i poneke hrišcanske redove, pre svega na francuske i nemacke cistercite.
Sok od grožda - povlastica modernog sveta
Masovno ispijanje soka od groždja još je uvek bilo nemoguce. Svež sok zacas bi postajao vino, sve dok negde sredinom 19. veka nije uveden proces pasterizacije, a 1869. nefermentisani sok od grožda postao samostalno pice. Ovo pice zajedno s industrijskom revolucijom zacelo je moderno doba, donelo je nešto što narodi vekovima pre nisu ni sanjali da mogu imati.
Groždje je plod biljke botanickog imena Vitis vinifera, a koja uspeva u specificnim klimatskim uslovima kontinentalne klime, a u tom pojasu se može naci sirom zemaljske kugle.
Iako prosecan konzument razlikuje dve sorte - tzv. crno i belo groždje, hibridizacijama u modernom dobu dobile su se mnoge nove sorte, tako da se danas u svetu uzgaja izmedju 40 i 50 vrsta. Univerzalna privlacnost groždja i danas ne zaustavlja procese dobivanja novih boja i ukusa, kako voca tako i proizvedenih sokova i vina.
Cudotvorno seme
Grožde je nenadmašan prirodni izvor antioksidanata i pri samom vrhu popisa hrane koja pomaže u prevenciji dveju najcešcih bolesti - srca i krvnog suistema i raka. Od davnina se sok grožda koristi kao izuzetni cistac jetre, a takodje pomaže izbacivanju urinske kiseline iz tela.
Za vreme berbe groždja u odredjenim delovima Francuske, poznate po vrlo niskoj prevalenciji bolesti srca i krvnog sistema, ljudi konzumiraju velike kolicine soka grožda.
Ipak, on usled kompleksnosti svog sastava nije jednostavan za varenje te u prevelikim kolicinama može izazvati grceve. Osim materije koje potpomažu cišcenju organizma, groždje je bogato i na kalijumu koji održava telesni sistem alkalnim i stimulise povoljan rad srca i bubrega.
Vrlo malo namirnica se može pohvaliti cinjenicom da im je semenka hranjljivija od ploda u ljudskoj ishrani i suplementaciji.
Seme groždja poznat je sastojak modernih krema i drugih preparata kozmeticke i farmaceutske industrije. Snažni antioksidanti iz semenke groždja pomažu u usporavanju procesa starenja (propadanje i obolevanje tkiva) time što se kvalitetno bore sa slobodnim radikalima.
Istraživanja su dokazala kako ekstrakti semenke grožda imaju i do 50 puta jacu antioksidativnu moc od vitamina C i E.
Uz to, oni još imaju odredjena antiviralna i antikarcinogena svojstva.
Kao i semenka, i kožica bobe groždja ima svoje tajne adute u borbi za zdravlje
Resveratrol nalazi se u kožici u povišenim koncentracijama, a kojeg naš organizam uspešno metabolizuje u snažnu antikarcinogenu materiju koja inteligentno i selektivno uništava celije raka u ljudskom telu.

Kesteni mirišu zdravo

Niko ne može da odoli mirisu pečenog kestena koji se širi ulicama još od 16. veka. Reč je o dragocenom voću kojeg dvostruki omotač štiti od propadanja. Jedina mu je mana visoka energetska vrednost, ali je zato odličan za decu, sportiste, starije i sve izložene većem fizičkom naporu. Od ostalih orašastih plodova razlikuje se nižim nivoom masti, i jedini sadrži vitamin C. Za razliku od plodova oraha, leske i bukve, kojima je glavni sastojak masno ulje, glavni sastavni deo kestena je skrob, kog u sirovom semenu ima oko 44 posto.

Zbog visokog sadržaja skroba, od kestena se može dobiti brašno koje se, samo ili pomešano sa brašnom žitarica, koristi za pravljenje hleba i peciva. Brašno od kestena, zbog svoje lake varljivosti, pogodno je u ishrani starijih i dece.
Kesten takođe sadrži minerale, vitamine B grupe, vitamin A i C. Od minerala, bogat je kalijumom i fosforom, a sadrži i kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvozdje, bakar, mangan. Budući da je bogat kalijumom, a siromašan natrijumom, preporučuje se u dijeti bolesnika s bubrežnim i krvnim oboljenjima.
Bolji je kuvani
Pečeni kesten ima veću energetsku vrednost, veću količinu belančevina, masti, vitamina i dvostruko veću količinu ugljenih hidrata.
Isto tako, sadrži vitamin E i fitohemikalije koji nisu zastupljeni u kuvanom kestenu, dok kuvani kesten sadrži veću količinu mineralnih sastojaka.
Za razliku od pitomog, divlji kesten nije jestiv zbog izrazito gorkog okusa, ali je zato poznato njegovo lekovito delovanje. Flavonidi, kumarini, saponozidi koriste se u proizvodnji farmaceutskih preparata - prvenstveno za lečenje venoznih oboljenja, kao što su proširene vene, hemoroidi, tromboflebitis.

Nepoznata Dunja

Dunja je po mnogo čemu jedinstveni plod prirode, zbog čega očekuje da se budućnosti prehrambena industrija okrene proizvodnji i ponudi novih delikatnih proizvoda Dunja je bliski srodnik biljaka Rosaceae čiji su najpoznatiji predstavnici jabuka i kruška pa se retko uspešno uzgaja van klime slične mediteranskoj, a na čijem se čelu s 25 % svetske proizvodnje nalazi Turska. Domovina ove voćke leži između Kaspijskog i Crnog mora, tzv. kavkaske regije koja obuhvata severni dio Turske, Gruziju i Armeniju gde se još uvek može naići na divlja i samonikla stabla s tvrdim i nepravilnim plodovima. Pismeno se dunja prvi puta javlja u spisima o grčkim svadbenim običajima iz 6 veka. pre Hrista gde je bila deo rituala u kojem je označavala plodnost i bila posvećena boginji ljubavi. Navodno su je trudnice trebale konzumirati u pozamašnim količinama da bi rodile sinove! Kultivacija dunje započela je u Mezopotamiji, području današnjeg severnog Iraka.
Dunja je drvo visine do 7 metara. Stablo dunje nalikuje stablu jabuke; njezin je bliži srodnik iako se cesto pojavIjuje u rastu grmolika oblika. Kora je glatka i smedja. Listovi nalikuju listovima jabuke samo sto su po rubovima celoviti i s donje strane sivo pustenasti. Ima velike cvetove svetlocrvene do bele boje, rastu pojedinacno, a ne u cupercima kao u jabuke. Plod je oblika jabuke ili kruške, nepravilno je grbav, zlatnožute boje i pokriven dlacicama koje se lako skidaju. Raste na mestima gdje uspeva i vinova loza
Za lek se upotrebljavaju plod, listovi i seme dunje
Lekovito delovanje: plod dunje izvrsno je sredstvo u lecenju anemije. Sluz pripremljena od dunjina semena koristi se u lecenju rana što nastaju dugotrajnim ležanjem bolesnika (decubitus) i opekotina. Koristi se za pripremanje obloga kod upaljenih ociju i otvorene raspucane kože, narocito na prsnim bradavicama. Dunja je veoma pogodno sredstvo u lecenju sluznice ždrela, krajnika i dišnih putova. Kod upale želucane i crevne sluznice preporucuje se kuvana dunja. Budu?i da dunja steže, preporuca se za lecenje rana, a iznutra za ublažavanje jakih proliva.

Majkina dusica

Poštovanje u narodu i široku primenu u narodnoj medicini, majčina dušica je svojski zaslužila. Ulazi u sastav brojnih recepata za najrazličitije bolesti. Nema nijednog otrovnog sastojka, pa može da se pije neograničeno vreme i u neograničenim količinama.
Njeni isparljivi lekoviti sastojci izlučuju se disajnim putevima i, delimično, kroz kožu, pa ako se koristi duže vreme, sama, ili još bolje, pomešana sa pitomom nanom, daje prijatan dah iz usta i ugodan miris čitavog tela. Glavni sastojci majčine dušice su antiseptični i zaustavljaju razvoj patogenih klica, a neke od njih potpuno eliminišu. Preporučuje se protiv svih organskih slabosti. Ona isteruje gliste kod dece i sprečava želudačne grčeve. Pomaže nervnom sistemu protiv depresije, mrzovolje, apatije i nesanice. Povoljno utiče na krvotok, protiv glavobolje, vrtoglavice, šuma u ušima. Dobra je protiv kašlja, angine, upale pluća. Dugačak je spisak bolesti kod kojih je, ako su u početnom i blazem obliku, majčina dušica dovoljan lek, a ako je bolest poodmakla, čaj od ove biljke trebalo bi da prati terapiju koju prepiše lekar.